Johnny, la gente esta muy loca, What the f*ck!? :)
Ljudi, nisan vas zaboravila :) ovo me Luca napomenila da iman blog pa evo da napišen nešto. Lito mi je prošlo presavršeno. Prebrzo je prošlo al isto mislin da je 2 miseca i više nego dovoljno. Šta se tiče škole jedva je čekan samo zbog ekipe, koja se ovo lito izgubila.. Svak na svoju stranu i nigdi nikoga. Ali doć će opet to na svoje. Evo još nekih 3 dana potpune uživancije, kupanja i svega. Ljubav? Šta je to? Haha, ma zafrkajen se, ljubav u mene super, eo još nekih 13 dana pa će nam bit 4 miseca veze. (Nadan se da ne smeta šta pišen nako kako govorin. :)) I tako.. Ekipa iz St-a, Zg-a i ostalih mista je otišla, pa sad se snalazimo kako znamo. U nedilju san bila u Sinj na pir rodici i virujte nikad bolji pir.. Sve skoro bili mladi (vjerojatno jer mi rodica ima 20, a muž 21). Pa onda hitovi tipa Kemija, Još se ne bi udala, Razmažena, Brad pitt.. Stvarno extra. :D Kako vi? Kako vama u školi (kojima je počela)? Kako ljubav, život općenito? Nadan se da ću sad sve više pisat posteve jer stvarno me dugo nije bilo. I ja vas volin. Iđen ća. <3
..ja bi opet tila s tebon, gledat zoru kako sviće..
Haaaaj ljudovi,
ja san skroz smetnula iz glave da iman blog, da ima ljudi koji ga čitaju i da ima ljudi na koje san zaboravila. :O
Stvarno se ispričavan, ali evo pokušat ću nadoknadit sve..
Puno toga ima, svašta se izdogađalo.. Ne znan odakle da počnen. Ustvari znan. Tamo je bilo Valentinovo, ništa to, onda kao u 4. mjesec neko natjecanje iz Karate-a, ma svega po malo, al to je manje bitno. Bitno je da san se, khm, zaljubila. Da, al ovaj put san imala više sriće. Desilo se to, da je na petak 13. bia školski party ka za kraj, za <3 maturante <3 ! I da, prije toga smo se dopisivali priko fejsa, uživo zajebancija i tako to sve krene. Uglavnom, zabrijali smo tada, i nakon par dana opet se našli. Nedavno san išla u Split, na 21.05.2011. do njega, zafrkavali smo se i šta reć, prohodali. Je, stvarno san zaljubljena! A sad žurin u školu. (Evo nas, Damir i ja) :)
Volin vas.
..često te često sanjam pa pod svoj jastuk sklanjam, snove ko sličice.. :)
Evo me. Opet. Vratila sam se. Nakon dužeg vremena. Svega se tu izdogađalo. Party za kraj polugodišta je bio odličan. Došao je Božić. (Sretan vam, sa zakašnjenjem.) Bila sam za praznike sa roditeljima i Melitom (B.F.) u Zagrebu. Bilo je predobro. Desetak dana smo bili. Vidila sam stare prijatelje, nove upoznala i tako. Novu godinu sam dočekala s prijateljima u Tvornici. Bilo je ok. Iza nove, odlučila sam se na drastične promjene. 04.01. sam se ošišala na kratko. :) Svima veliki šok, ali kažu da je frizura dobra. 15.01. sam proslavila svoj 17. rođendan. Bilo je super, iako smo se gađali tortom, al ok.. Nije prošlo puno, a ja sam se i ofarbala 2 puta već. Evo od jučer smo Ivana i ja počele trčati, pa sam doma napravila 100 trbušnjaka, pa smo išle na karate trening i kasnije isto 100 trbušnjaka. Odrekla sam se slatkoga i kruha. Pijem vodu u velikim količinama. I nadam se rezultatima do ljeta. Ovaj vikend sam bila u Zagrebu i skoro sam dobila ciglu u glavu, a samo sam izašla iz kafića da pogledam što se događa. :D Ali ok, sva sreća nisam. E da, vratila sam se sa Iphone-om, brat mi ga je dao. Uživljena sam totalno, a danas nisam išla u školu, jer nije bilo ništa bitno, pa sam ostaala odmarati. Ovaj vikend sam planirala u Sinj, ali nastavnica je javila da je praksa u subotu, paaa jbg. Eto, bilo mi je drago. Sad sam vam se došla javit, da slučajno ne pomislite da sam vas zaboravila. I da, nadam se da ću češće pisati.
Volim vas. <3
..voli me bilo gdje sam, baš takvu kakva jesam..
Zahvalna san joj....
...za sve šta je ikad napravila za mene...
...za svaki trenutak koji je provela sa menon...
...za sve šta me naučila u životu....
...za svaki njen topli zagrljaj....
...za svo vrime koje je bila uz mene kad san plakala....
...za svako pijanstvo...
...za svaki trenutak u kojen me učinila najsretnijon osobon na svitu...
...za svu onu ljubav koju mi je pružala....
...za to šta je nije bilo briga kad san povraćala i spavala je kraj mene...
...za to šta me nikad nije ostavila...
...za to šta me po najvećoj buri pratila doma...
...šta mi je pružala sigurnu luku....
...šta mi je oprostila svaku moju pogrešku...
...šta mi je uvik davala nadu u životu...
...šta se uvik trudila svatit me...
...šta me volila, iako je znala da nisan savršena...
...šta je bila tu...
*što si ti dobio za Božić, ja sam dobio švicarski nožić* :)
Ljudii, evo me nakon dugo vrimena :) ne znan jesan li kome falila, al imala san potrebu pisat post :D inspiracije neman, ali ožda s vrimenon dođe! Pa kako ste mi vi?? Ja san odlično, još malo pa škola gotova, makar samo polugodište, al eto, jedva čekan :D Obećavan da nema više depresivnih postova, ako je iko to tako svatia :) I takojo.. Neman pojma o čemu da pišen, ne znan jel iko ovo više čita, sad postoji fejs, skajp, emesen :P Pričajte mi, šta ima u vas?? Kako život, ljubav? U mene sve to kuul^^, za ljubav mi ne triba niko :P haha aj ovo je bilo samo javljanje, za koji dan ćete dobit pravi post.. Volin vas! <3
*nije sreća, para puna vreća.. ili je??*
Ola ljudovi :)
Nije me bilo..
Previše posla hh..
Škola ovo ono..
Ali glavno da ste vi meni aktivni :)
Imam nastavu u utorak, sridu i četvrtak :D
i onda se bacamo u more :)
Jedva čekan!!
Malo se sunčan i kupan,
u subotu mi krizma i tako to..
Jedva čekan!!
VOLIN VAS! <3
*daj samo minut, dva da je zagrlim, Bože čudo mi pokloni*
Opet ista tema.
Naše prijateljstvo.
Ovaj put u pitanju je Ana.
Prolaze me sva sjećanja.
Grljenje u Gaje 10min da nas konobari razdvajaju jer smetamo je uspomena.
Naš osmijeh.
Uvik me razumiš.
Znaš kad šta tribaš reć.
Zato te volim.
Malo je reć volim, obožavam.
Znaš svaku moju tajnu.
Svaki moj problem riješiš.
Znam te tako malo.
A volim tako puno.
Izgleda mi ko da te znan cili život.
Daješ mi nadu u vezi njega*.
Trebaš mi.
Sada najviše.
Previše mi je stalo do tebe.
Sama sam.
Daleko si.
Gubim se.
volim <3
Ja ljubila bih gada, gdje god bio sada, glumim ribu jaču, a za minut zaplakat ću! :)
"Ljudi čine pogreške – takav je život. No voljeti nikad nije pogrešno."
Romain Rolland
*čuda ne postoje, svaki naš korak je put koji moramo preć.. bit će bolje za oboje, ako prešutimo ono što htjeli smo reć.. nije sreća, para puna vreća, to znaju oni što je imaju.... ili je?? :D*
Ahoj! Opet ja. Nadan se da nisan dosadila više. Prečesto pišen posteve. Ili ne? xD Ma svakako znan ja da vi mene volite. Njnjnj ne smijite se odman. :P Počela bi o jednoj priči. Koju san doživila. Ali tek mi je sada palo napamet da je napišen.
Prijateljstvo. Postoji li ono pravo? Ne znan, nisan sigurna. Ali jedno znan. Kada nekog zavoliš nemoš ga tek tako prikrižit. To je tako uvik bilo i bit' će. Iman najbolje prijatelje, prijatelje i poznanike. Nisan ja raspodilila ljude, nego to dođe samo od sebe. Šta se mene tiče, mogu bit sa svakin super, ovo, ono, al' kad tad će sve to proć. Iman prijateljicu. Jednu, koju san spominjala. Neću govorit ime. Nije napeto tako. Nek' se sama nađe, ionako je redovna šta se tiče čitanja mojih posteva. Post nije depresivan ni EMO stil, nego san se sitila. (To da se Luca ne uvati komentirat.) Ugl. bilo je sve super, bajno, krasno. Kada bi se posvađale, brzo bi se pomirile. Rekle bi da ne pričamo jedna s drugon, a nakon 5 min vratile bi se na isto. Ne, ne kažen da tako nije i sada. Ali ipak nije isto. Sada je drukčije. Totalno. Šta se tiče nje, šta se tiče mene, ritko pričamo o problemima, samo se zajebajemo. Ne kažen da bi volila da imamo probleme bla, bla. Traži me samo kad san joj od koristi. Ne, to se ne zove pravo prijateljstvo. Zvalo se možda do osnovne. Ali sada ne. *..ako je do mene, što mi se ne vraćaš, što mi se ne javljaš, lako ću al' nije do mene..* Baš tako. Nije do mene. Ali neka. Vratit će se sve na svoje. Šta se tiče tog "prijateljstva". *..ja sam se valjda sreći manje dopala..* E i to. Ali meni je život prekratak da trošin vrime na to da tu situaciju pokušan popravit. Svi smatraju da san od kamena. Ne, očito me ne znate dovoljno. Mi jesmo prije, i to jako dobre, al neke se stvari jednostavno ne mogu kupiti novcem xD ovo sad bila reklama xD.
.volimvas.
*proljeće je, a u meni nemir, od sreće bi zagrlila svemir*
Blogerii. Evoo mee. Znan da san van falilaa. Ili ipak ne?? Ma nije ni važno :P. Ugl neman ideju za novi post. Zapravo. Danas smo polagali za 9KYU na karate :D. Naravno, položila san. Mislin, srce mi je otkazalo kad san vidila da je došla Lucijana, Marino, Tomo, Nikola, Pipe. Mislin ionako me bilo strah i bez vas^^. Ali na kraju je ipak bilo ok. Bilo nas je 40-ak. Al svi smo položili. To je za bijeli pojas sa žutom crtom. Hahaha, to je glavno. E da, subota prošla katastrofa. Mislin nije. Al nisan bila vanka. Nisan bila od volje. Kažu neki da je bilo ok, neki da je bilo super. Aj pa drago mi je. Jurica, sritan ti rođendan, i još toliko^^. E da, danas je Olgi rođendan, i Ani Armandi. Njnjnj. Evo i vama čestitan :D. A ono triban se uvatit knjige, al ne ide me baš :D. Neda mi se to. E da, i proljeće je. Pa skoro lito. Ee, jedva čekan. Nekako mi se pari prebrzo. Ali to je odlično. Evo bilo mi dosadno pa se sa Lelon vozala po Bolu. Malo ja vozila skuter, malo ona. Hahha iman pismu jednu, šta se tiče nas. Vako ide: "Ajmo sad u provod nas dvije, gas u najveću brzinu, idemo po gradu nas dvije, da podignemo mi prašinu.. Hajmo sad u provod nas dvije, sa naslovnih strana obe, nek zanjeme neka boli glava, kada prođu crna i plava.." Hahaha pisma taman za nas. E i tako to. Iman problem. Nisan sigurna jesan zacopana. Al riješit ćemo to ubrzo^^. Bar se nadan. On je lud, lud je lud, lud :D. I tako to. Sad odoh.
volimvas
*al' preklinjem te, ako je vrijedilo išta, ne ostavljaj me, ko da ne ostavljaš ništa.. za sve što je bilo, daj se potrudi, bar da se rastanemo kao ljudi*
U ovo *malo* godina šta san proživila, doživila san svašta.. Mislin, meni to nikako nije malo, al ono.. Mislin da će puno ljudi sebe vidit u ovon.. Moja prošlost se opet vratila.. Moj ponos, hladnoća i prijateljstvo. Ovo ka nebi smilo u istu rečenicu, al očito je. Sve je nagomilano. Parilo je ki da je bilo lipo servirano. Je, u meni se bude svi ti dani. Bilo je lipo, ružno, al ne ka sada.. Znala san bit u suzama al i ispunjena srićon. Počela bi sa prijateljstvom. Nije dugo trajalo, al bilo je pravo. Ili mi je tako izgledalo. Sve je bilo ki u bajkama.. Ne volin spominjat imena da ne bi bilo da uvik nekoga *crnin*. Trudila san se razumit je. Bilo je teško, al trudila san se. Živila san u svon svitu i nisan bila svaćena. Ili nisan želila bit svaćena. Al kako god. Volila san je. Ki nekoga ko ti znači najviše. Tvoje *rame za plakanje*. Ali ne, sad nije tako. Najvažnije je da mi je bila prijateljica - *najbolja prijateljica*. Izgubila san je. Njena krivica?? Ili možda moja?? Ne znan ni sada i mislin da nikad neću ni znat. Ne, nisan više ona koja će plakat za izgubljenin. Nego ću to provat vratit. Ne da san jaka, nego onoo. Ljudi bi rekli da neman srca. Povjeravale smo se jedna drugoj. Ako me i je lagala da san joj bila *naj*, mene je ta laž tada činila sritnon. Bile smo obe sebične jedna prima drugoj. Nekad nismo mislile na naše osjećaje. Virovala san ti. A nikad se nisan pitala kako ti je zapravo. Šta je čudno. Jer tvoj život mi se paria ka iz bajke. Sve lipo, sve blista. Ili si nosila masku na lice. Možda san ti tribala sve govorit. Al bojala san se. S razlogon. Uvik se bojin jer prijateljstva dođu i prođu. Mogu ja reć da mi je ža. Mogu to ponovit tisuće puta. Al šta će vam te riči kad ne znate kako je to. Bar se nadan da ne znate. Jer nie lipo iskustvo. Dobila san bol, a mislila dan da to neću doživit od najbolje prijateljice. Sve je to *bilo* nekada. A *sada* san vidila da nesmin virovat svakome. Ne ubrajan tebe u svakoga, samo san imala iskustva i posli tebe. Bila san naivna *opet*. Izbacila san sve te maske iz svoga života. Svatila san da svak mora kad-tad skinit masku s lica. Ne zamjeran nikome. Svak ima masku. Ljudi lažu. Skrivaju se. Nose tajne. Ali sve to nekad prestane. Btw nisan u depresiji ili tako nešto, imala san volju ovo sve napisat^^ :)
P.S. Ispričavan se Jeli
zbog trenutka bijesa..
zbog trenutka bijesa..
*sedamnaest ti je godina teeeek*
Ej ljudovi :)
Nakon "duuugog" oporavljanja od Bjelolasice evo me opet :D
Naime, ka šta sami naslov kaže..
"sedamnaest ti je godina teeeek"..
Iako je to već, al ok :Đ
E tila bi ovaj post posvetit Marinu Bodloviću :P
Ka šta san obećala evo posveta :)
Ipak, aje on mi je najbolji prijatelj i tako to^^
Dok vi dole u Amfori slavite ili počinjete slavit..
Luca i ja stojimo u nje doma i spremamo se..
Kako nismo pozvane ni Lei, ni Mariji, ni Eni..
Ić ćemo u mobya :D
Eto, ne znan šta da kažen..
Osim sritan rođendan i sve naj naj :)
I još puno lita, Bjelolasica, partya i tako to^^
Iako smatran da si triba slavit..
Šta je, je :PP
Iđemo Luca i ja =)
volim.ljubim.grlim.
*naš put u nepoznato*
Bjelolasica. Da, to je ta prava rič koju treban. Bilo je presavršeno. Jednostavno extra. Uglavnom da počnen. Subota, 05:00h ujutro. Buđenje. Spremanje. U 06:00h kreće bus. Ali nije to to ako neko ne kasni. Alina i Iva. Naravno. Taman smo krenuli a evo one zovu da čekamo. Uglavnom ispalo je super. Ukrcale su se. Svi spavaju. U G. Humcu prekrcavanje. Idemo za supetar. Oko 07:15h kava u Supetru. Tomo, Ante, Marino i ja. Ja ih častila, jer san bila jedina ženska^^. U 07:45h trajekt kreće. Svi po trajektu razbrčkani. Zajebancija. E da, bila je i Loreta u trajektu. I tako zajebancija do 08:45h. Krcanje u bus. Polazak za Bjelolasicu. Svak svagdi po busu. U početku mir i tišina. Posli malo zbrke. Nastavnica Tina je povela sina Juraja i njegovog prijatelja Viktora. Blažena dječica^^. Par stanka na INA-ma. Oko 14:00 na Bjelolasici. Zvoni mobitel. Moja nona. Štaš, žena se tila javit. Ugl, Bjelolasica pod snigon. Prvo ručak. Posli toga razmještaj po sobama. Roberta, Lucijana, Lucija, Jelena i ja u jednu sobu. Soba 206. Bolje rečeno apartman. Bia je odličan. Posli skijanje. Sve super. Naučila skijat. Kolko-tolko al jesan. Jedan put pala. Ostale skoro u potok završila. Bilo je presavršeno. Nakon toga večera u 19:00h. Posli toga kao u dvoranu. Malo košarke, odbojke, malog nogometa, pa malo u fitness, na stoli nogomet. I tako prođe i to. U 22:00h u disco. Do 23:00h. Hahaha neka štala^^. Tomo je bia DJ. Bilo je nako. Malo mikrofon i tako to^^, Onda opet u nazad u sobe/apartmane. Pijanka. Došli Tomo i Ante. Ja ukrala nekome vodku. Neupjela pijanka. E da, Šime nas potra iz sobe. Gad jedan. Kucanje po sobama, trčanje po hodnicima. Ka mala dica. Jednostavno savršeno. Malo Luca se zabila, malo Matićka :D. Onda malo slijepog miša u našoj sobi. Ka ono, opet ja tražin. Pa posli malo na UNO. Sa Jurajem i Viktorom. Oko 01:00h razilaženje. 01:18h tonemo u san. Nažalost, nikad ranije. No, nema veze. Sutradan buđenje u 07:00h. Pada snig. Odlično. Nećemo moć krenit, zatrpane ceste. Nažalost, to je samo bila nada. I tako doručak u 08:30h. Natukli se. Oko 09:30h skijanje. Neki na pravu stazu. Lucija, Marija i ja - NE. Bilo je dole dovoljno dobro. Savršeno. Pa malo sanjkanje. Onda oko 11:30h Luce i ja odoh u sobu. Umorile se. Satrale. No, bilo je super. Spremanje. Oko 13:00h dolaze Roberta, Jelena i Lucijana. Jelena skoro poginila na crnoj stazi. I tako. Spremanje. 14:00h polazak. Ne, ne i ne. Svi tili ostat. I tako. Za 40 minuta stajemo. Ja san rekla: "Prva postaja Matićka pada pod bus." Svi umiru od smija. Al to nije smišno. Bili smo svi gladni pa i ja. Malo zajebancije. Kaladont, rečenice i tako to. 19:15h Split. Šetnja. Pizza kako ko. Malo u F-caffea. Krcanje u bus u 20:00h. U trajekt u 20:30h. Nismo izlazili iz busa. Trajekt je bia Valun. Znači odvratno. Zajebancija. 21:30h nastavnica Tina, Juraj i Viktor se ikrcavaju. Neee. Jbg. Sad runda po Braču. Svih iskrcat. Zadnje doć u Bol. Ali ne, ne. U G. Humcu skrenia za Bol. A ne za Selca. Neee. Sad nismo zadnji. Jbg. Došli doma oko 22:35. Sve 5. Prepričavanje događaja. I ravno u krpe. Danas škola. Neee. A sad iden. I da, fala na komentarima. Tek san sad uspila doć na net. Ana Vrdolajk zapantit ću ti ono jučer, kravo.
Sretan Vam Dan Žena.
.Ljubim.Grlim.Volim.
1. sličica --> broj sobe, vrata od naše sobe :)
2. sličica --> krevetii^^
3. sličica --> Ja, Jelena, Roberta i Lucijana :)
4. sličica --> Ja & Luce :)
5. sličica --> ja ko malo dite u snigu^^
6. sličica --> ja ključen urezala naša imena na krevet (Lucija, Matićka(ja), Roberta, Jelena, Lucijana)
*you know that I want you and you know that I need you, I want it bad, your bad romance*
DODANO: *samo jedan klik*
HVALA PUNO!
.hej ljudovi.
.evo prošlo je *tek* nekoliko dana da se nisan javila.
.da znate da mi je dosadno bez *fejsbuka*.
.hahahha, baš san bila ovisna. :(
.teško mi prolaze ovi dani.
.savršeno se osjećan.
.ali *škola*.
.to je problem, moj *najveći*.
.ali bit će bolje.
.evo za vikend idemo na Bjelolasicu.
.aj da je i naša škola nešto organizirala. ^u^
.i 18.03. je Dino Merlin <3 u Splitu.
.moran vam reć da jedva čekan.
.i ovin puten molin Luciju Mikulić da ide s menon.
.e da, onda bi ka produžila za Sinj.
.živin za te dane.
.evo *dežurna* san u školi.
.baš mi je ljepuškasto.
.onoo, inače nas je 9 u razredu.
.al danas ih je 4 i to ženske, a ja san 5. i dežurna.
.muških nema.
.moran van reć da pita povijest, hahaha.
.blogeri moji najbolji, fala na komentarima.
.stvarno ste dobri. bar tako pokazujete.
.iskreno se nadan da ću neke od vas jednog dana upoznat.
.neke već jesan, al kao nije u modi blog.
.pa se čujemo na fejs, msn, a i mobitelon.
.ja vam nisan od inspiracije pa odoh.
.daleko. držite fige.
*.volimvas.*
*vaša* Matićka :P
puno pozdrava iz Bola! (sa Brača!) :*
*ja više nikada neću da spavam, jer kada spavam ja gluposti sanjam*
[..zaljubila se mala, bila zavedena.. stani mala nemoj da si luda, loši momci nalaze se svuda..]
Najdraži moji, nisan dugo izdržala a da vam opet ne pišen. Inspiraciju sam dobila od prijateljice. Jedne od boljih. Naime, ona je zaljubljena. A kad je neko zaljubljen, to naravno neće priznat. Meni je malo to u ku*cu jer lik je posta umišljen. Smatra da svaku može imat, da ih vrti oko malog prsta. Daj onoo, smiri malo. Dosta njih je on smota, a prvo se zanima za jednu, pa drugu.. Ne zna on ni sam šta želi.
[..drugarice, lažljivice kako si mogla da budeš s njim, kad si znala, što si mu dala da te prevari..]
A opet ova pisma. Opisuje Jeleninu situaciju. Ja bar tako smatran. Možda Jelena to ne može svatit. Ili pak ne želi svatit, jer joj je *ona* jedna od najboljih prijateljica. Ali to opet nije moje da se mišan. Ali isto ne želin da bude povriđena. Nakon svega nije zaslužila. To NIJE zaslužila.
[..ona misli da zna, neke stvari ko ja..]
Ne, definitivno ona može mislit, ali ne zna. Definitivno, ne zna. Jele je previše doživila i priko svega je u životu prilazila. Kažen *priko svega* jer tako i je. Ne znan da bi ikoja tako napravila, ali eto ona je. Možda zato i je posebna. Loše, jako loše.
[..ovo mi je škola, i drugi puta ću pametnije..jer su osveta i ponos, dvije sestre blizanke, rođene u ponoć, jedna malo prije, druga kasnije..]
Jele, ovo bi ti tribala bit škola, ne znan kako gledaš na sve ovo. Znan da ja i ti nismo ka u 3.osnovne, kada smo bile nešto tipa *najbolje prijateljice*. Valjda su to bile te godine. Kažen valjda. Jer nešto šta se stekne jedan put, kad se izgubi, uvik ostane u tebi. Mi više nismo najbolje prije, ne znan jel se možemo opće zvat *prijateljice* jer se ne viđamo toliko i ne družimo. Ne, ja tebe ni u jednon trenu nisan zaboravila. Ža mi je šta je sve vako ispalo. Je, ovo su najteže riči u postu, i rasplakala san se. Ali i to mora neko.
[..jer imali smo kad govoriti, i isplakat se, i oprostiti..]
Istina, imali smo. Ali nas dvi nismo znali to iskoristit. Neman pojma odakle sve ove riči izlaze al samo znan da si ih zaslužila. I da, nemoj sad bit u ku*cu, nego budi sritna. Šta se mene tiče mogu ti sve reć u facu, nije problem. Nikad nisan imala ništa *ozbiljno* protiv tebe.
[..sad kad te nema, sad kad nisi više tu, tek sada znam što si mi značila, ti si bila na mojoj strani, samo ti, kad mi je bilo najljepše, kad mi je bilo najteže, ti si bila ovdje na mome ramenu, moj vjerni anđeo čuvar u dobru i u zlu.. hvala ti i oprosti za sve, ja nisam tebe vrijedan i ne zaslužujem te..]
Ono moje druženje sa Ivonom. To je bilo ne znan ni ja zašto. Nisan se valjda osjećala poželjnom u vašem društvu. A i skoro uvik bi me Ro pokenjala, pa san i imala razloga tako mislit. Znan, nešto je bilo zajebancija, ali ne sve. Pomirila san se s tin. I da, nekidan san vidila Ivonu u trajektu, sila je kraj mene, al nisan je zvala. I samo kad bi postavila pitanje bi odgovorila. Viruj, neman teme s njon. To je valjda bilo takvo razdoblje, al sada znan da toga više nema i sigurna san da toga više neće bit.
[..nikad slađe nisam plakala, nego u toaletu, nikad bolje šminku sredila, ko najljepša na svijetu, nikad bolje glumila, od sramote bih se ubila..]
Valjda je to tako u životu. Ne znan šta je s menon, neman neku osobu kojoj mogu reć sve, izuzetak je Marta, al ona je u Sinju i to više nije to. Meni nije bajno u životu, al ponašan se ka da je. Tako je bolje. I za mene i za okolinu.
[..smijem se i smiješ se i sve je isto kao prije..]
Nažalost ništa nije isto. Nažalost, ovo su samo riči pisme koje san mogla napisat. Danas u školi je bilo savršeno. Mislin obe smo se nasmijale i znaš iz kojeg razloga. Samo se ti i dalje smiji.
[..ali smijem se jer tužni se smiju NAJLJEPŠE..]
E tako je to. Al bolje da se smijemo nego da plačemo. Uostalon, mi smo obične 16-ogodišnjakinje i ne bi trebale imat nikakvih problema, al amo reć da je ovo nekakav pubertet koji nas još nije proša.
[..jer meni niste iste sve, ne, ne, do tebe mi je stalo..]
Stalo mi je do par osoba. Dala bi život za njih. A za neke baš i ne, jer mislin da to i nisu zaslužile. Ža mi je, samo šta na ekskurziji baš i nisan bila s vama, nego sa Podgoranima, al možda je tako bolje. Da uopće nisan bila s vama. I da vam nisan kvarila veselje.
[..hodaj, nebo strpljive voli, hodaj, možda se ipak sve u dobro pretvori..]
Dobro kaže Gibonni. Hodaj, možda se ipak sve u dobro pretvori. Ja virujen da oće, šta se tiče tebe, ne da virujen, nego ja to znan. Ovaj post malo zvuči deprimirano, al kad se ti i ja ne možemo nać na kavi bolje da ovako sve napišen. Pa nek cili svit zna za tebe. Ne žalin zbog toga. Želin ti svu sriću ovoga svita jer to zaslužuješ! I ako Luce reče da je depresivo šakon ću je. Posvetit ću i tebi post kad za to bude vrime :)
[..za koga ove suze padaju, kad ti ih ne čuješ, i sumnjam da me pamtiš, da mi ikad ime spomeneš..]
Ova pisma od SMS-a je odlična. Ne kažen da me ne pamtiš al ono. Dosta san ja u životu gubila i IZGUBILA. Pa tako i tebe.
*dani prolaze, ništa se ne mijenja, ništa se ne mijenja*
Ola ljudovi!
U zadnje vrime neman nikakvu inspiraciju, svagdi nekakvi problemi, ljubavni, školski, s roditeljima.. Uglavnom ima ih kolko oćete. Pokušavan donit malo promine u svoj svit =). Nisan vam rekla da san se u Korizmi odrekla fejsa, a to i je pravi razlog zašto san se vratila pisanju. E da, prominila san dizajn za početak. No, da ja počnen nekakvu temu.
*ostat ću slobodna, neću se vezati --> važno je samo, dobro se ZEZATI!*
Šta se tiče ljubavi, nisan u vezi, nego sritno zaljubljena. Mislin, ne želin da se zna, i mislin da skoro niko ne zna, a i ne može zaključit jer ne dajen nikakvog povoda.
*škola je kao kurva --> svi u nju ulaze, a niko je ne voli*
Šta se tiče škole, sve okej, zasad samo dva asa. Ostalo je onako. Ali s obziron da san ja u mislima na zimskim praznicima, i da nisan takla knjigu, to je ok.
*od mene su ruke digli svi: mama, tata, brat i prijatelji..*
Šta se tiče ove teme, sa materon i ćaćon san još uvik ok. Nako znamo se posvađat al ništa ozbiljno. E i ćaća mi traži stan u Zagrebu, pošto za dvi godine odoh na faks. Brat je ok. Mislim, on je u Zagrebu i ne čujemo se baš, ali ne sumnjan da mu nije loše. Prijatelji. Hmm, svi su oke, malo san počela sumnjat u jednu osobu al ok. E da, sad san s Jelenon ok, je da znan neke njene probleme, al nek gleda vako: "ma nemoj žaliti sestro.. ne daj se kraljice!" :)
Zasad sve od mene, veliki pozdrav!
DODANO: moj blog 10.02.2010. napunia 2 godine :)
*život ide dalje, prijateljstva se NE raspadaju*
Radi se o prijateljstvu.. O ženskom prijateljstvu.. O najboljim prijateljicama.. To je ono o čemu vam mama priča kad ste male - o najboljoj prijateljici s kojon ćete sve dilit.. O prijateljici koju je teško naći, ali jednon kad je nađete, ona će vam bit važnija od bilo kojeg muškog.. Bar meni je.. Život mi je pokaza da neke ženske nisu sposobne biti prijateljice.. Da, može neko vrime sve bit super, može i deset godina sve bit super.. Dok god jedna od njih "vodi" glavnu rič, a druga/druge se ponašaju u skladu.. Čim ona druga odluči reći svoje mišljenje, dolazi do raspada sistema.. Odjednon više nisi najbolja prijateljica, već najveći neprijatelj.. I onda nije bitno sve ono šta ste do tada prošle, svi problemi koje ste zajedno riješile, sve suze koje ste zajedno isplakale.. Bitna je samo jedna rič, jedna "pogreška".. I ništa više nije kao prije.. I točna je samo ona - nitko ti nije veći stranac od osobe koju si nekad volio!!! Iman naj priju i ne vodi niko glavnu rič, znamo se naljutit al to ne traje više od 30 sekundi.. Ona je sada u Sinju, fali svima, meni najviše, i iden stalno u Sinj, i izlazimo, ovo ono.. Ništa me ne spriječava da se družimo.. Njezine obožavan, a i oni mene.. Sve je ka u bajkama.. Presavršeno.. Doček Nove 2010. godine bia je savršen, a kažu kako počne godina tako se i nastavi.. Nadan se da će tako i bit.. Martine prije su ovde al nijedna se nije udostojila doć do Sinja, takve su okolnosti.. B.F.F. smo..
ZA MARTU!
Bila si mi samo obična prijateljica kada si se rodila.. Družile smo se povremeno.. Kad smo počele ić u vrtić sve više smo bile skupa.. Od te noći smo bile najbolje, teško je reć da smo najbolje prijateljice bile, bile smo više ka sestre.. Bile smo skoz slične, pravo ličile jedna na drugu.. Ponašanje je bilo malo vragolasto, ali tada je nama to bilo kuul^^.. Nikad se nismo takmičile jedna između druge.. Bilo nam je svedno koja će pobjedit u nečemu, koja će dobit nešto.. Bilo nam je svejedno.. Puno smo toga doživile.. Najviše pamtim događaje tipa: kad bi se igrale vanka, uzele bi neku grančicu i pravile se da pušimo, ili tipa kad si me pokušala depilirat a ja skričala ka luda, ili kad san te naučila vozit skuter, ili sad nekidan kad smo išli na topli u Čare, a s nama su bili policajci, i ja na izlazu ukrala kišobran, a ti zadržavala njih i varila si im u facu.. Sve je to bilo lipo dok je trajalo.. Kad pogledam slike na kojima smo nasmijane... Kada se sitin našeg prvog pijanstva.. Tj. zajedničkog pijanstva :) Ono bila si mi ki sestra al mi nisi značila toliko, koliko mi sada značiš.. Sada kada vidim da te neko drugi grli i ljubi, nekako me malo rastuži.. Jer san manje vrimena s tebon.. Rekla si mi da odonda nisi upoznala svoju novu najbolju prijateljicu.. Nisam ni ja.. Nekima će to bit smišno, i parit će im se da je lažno, al istina je.. Možda ova priča nema nekog smisla, ali san je morala napisat..
Sritan rođendan mome blogu :) (kasnin 5 dana..)
ola ljudi... ovaj blog je prije pet dana navršia godinu dana =) weee...hahah a nean vrimena za ovo ako ko ima skype nek me doda idealno_losa1994 i tako to...ee i jučer bilo valentinovo =) sritno valentinovo(alkoholinovo).. post će bit i sutra vjerojatno :P..ima dana kad se pitan čemu ovaj moj bijedni život,
čemu ova parada crnih i bilih anđela koji prolaze kraj mene ki poput kamenog kipa...i ki šta neko jednon reče:"život je prolazan" tako i ja sebi kažen "digni glavu,kreni dalje,sve prolazi, proć će i to"... ima dana kada pomislin da san pronašla bit svog života,ali ta mi se nit uvik izgubi...pitan se koja vrata od ovih svih vode u raj???u neki bolji život,život bez ljudi,bez boli,bez smrti??? iden sad, love yaaa :-*
DODANO 16.02.
neće bit novi post samo ću napisat jedan mali Luka je danas napunia godinu dana a i Rosanda 16god, pa bi in čestitala ovin puten...happy b-day =)
by: Matićka
Sretan rođendan miiiiii.... xD
Ja sam vam...
* jedne zimske večeri 15.01.1994., točno u 05:15h rodila se djevojčica koja je dobila ime Antonia. Godine su prolazile, ona je rasla i postajala netko i nešto. A onda je ušla u pubertet koji ju je totalno opičia. Do osmog razreda je trpila sranja ljudi koji nisu imali svoj život pa su išli uništavati živote onih koji ga imaju, uključujući i nju. U osmom razredu joj je dosadilo i očitala je bukvicu jednoj takvoj osobi koja ju je na kraju pustila na miru. Došao je i dan kada mora napusiti osnovnu školu i nastaviti život, usmijeriti se i osigurati sebi budućnost. Najteže joj je bilo rastat se od dečkiju jer je u njima uvik nalazila najbolje prijatelje i osobe koji je unatoč tome šta ne vole cajke, nisu izbjegavali.
*i tako je ona krenula u srednju... tamo je odmah prvi dan upoznala novo društvo sa kojim si je danas SUUUPER. Bilo ju je strah kako će se snaći u toj groznoj ustanovi... Prvo polugodište je bilo ok... prošla je ona s 4 al opet... LoL... doma živi sa mamom i tatom... A ima i brata koji studira politologiju u zagrebu... Voli mjuzu. Ona je njezin cijeli život. Sluša cajke.
*Antonia zna puno toga o svemu. Nije joj problem pronaći pokoju informaciju te na taj način poboljšati svoje obrazovno i informativno područje. Ispričala vam je jedan dio svoje prošlosti,o izgubljenom prijatelju,a ostatak će zadržati za sebe jer smatra da neke stvari moraju ostati skrivene jer inače ljudima ne bi bio zanimljiv kao čovjek. hehe. To su događaji koji su njoj jako bitni i tako je sebična da ih ne želi dijeliti sa nikim jer ju je strah da bi ih netko mogao uništiti i razoriti tu njezinu iluziju života i bolne, a možda i sretne prošlosti.
...pravi te prijatelj povrijedi samo jednom, i to onda kada umre...
Hello ljudovi..evo i mene..malo kasnin..sritan Božić i sve naj naj..je malo sa zakašnjenjen al nisan imala vrimena...evo sad san u makarskoj...triba se ka ic lec..jer je kasno...za katiju..hehe...a stas, sutra ce napunit 5 god pa san skuzila da necu moc pisat jer ce bit kuca puna zena i dice..pa odustajen..hehe..a evo...za novu san tribala sa dajanon u escapea...ali malo su moji to zasrali pa nezz, vjerojatno cu doma..tj ode u krvavici..kme...al smislit cu ja nesto..ako moze niky mogu i ja...evo svasta se izdogađalo u mom zivotuu i sad san poprilicno ljuta..evo ovo je nova maticka..nece vise bit suze na mome licu, nece me niko moc povridit...osin ovoga u naslovu..e jos nesto...tila san se pofalit...iman predobru priju, ali bas ono pre pre pre pre pre pre pre i jos puuuuuno pre dobru priju..nema niko taku eto van :P...lol...ma ime joj je Melita...ide s menon u raz..za nju iman samo naaaajlipse stvari za rec,..upoznala san je 01.09.2008...kad je pocela skola..nisan je znala, al ok, sprijateljile smo se...bilo je dobro...bilo je tu dosta svađa..al mi smo se odma pomirile..ne moze se dugo ljutit na mene..hehe ja bar mislin tako..ona van je presuper...obozavan kad se smije...to mie presuper i svih napravi sritne..ona to mozda ne primjeti bas..al ja da...ima razmisljanje na visokoj razini, da pricate s njon a da je neznate mislili bi da je to neka zena, koa ima iskustva u zivotu..predivna je ka osoba..je da se ja na gluposti znan naljuttit priznajen, ali ona to svaca...ti bi sve dala da mi budemo sritni...a ti sa samon svojon sricon cinis nas sritne..ti mene prokuzis u sekund...i nije ti lako melita..svi se oslanjaju na nju jer je presuper osoba i onda ona nema puno vrimena za svoj zivot..a to je lose...mala...svi te vole takvu kakva si..i ja...hehe moze neko ruzno govorit o njoj al kad ste s njon 2-3 ure i pricate vidite da to nije tako..jos nisan procitala njenu zadacnicu al ocu kkad bude skola..e melita neman inspirejšn pa nezz sta da pisen pa nabrajan ono sta mi je palo na pamet...hug :)
By: Maticka
...za danas si me izgleda jedan na jedan preboleo, samo tako za danas si mi izgleda jedan na jedan odoleo i to lako, za danas ovo srce i ja više patiti nećemo, a sutra videt ćemo...
...ljudi, počela sam se minjat...
...neznan jel ovo na bolje...
...ili možda, na gore?...
...ja se nadan da nikome ne smeta promjena...
...a isto tako, da se slažete s tin...
...postala san čvrsta...
...ono ka i led...
...uuu, neznan šta je...
...ali znan da nije u redu...
...želin da sve bude ok...
...ali svakin danon je sve gore...
...želin živit...
...želin umrit...
...neznan ni sama...
...želin svašta a dobivan...
...NIŠTA...
...jedno veliko ništa...
...volin kad se smijete...
...pogotovo vi...
...vi, moji najdraži...
...obožavan vašu sriću...
...i obožavan sve šta vas čini sritno...
...želin da ova tuga prekine...
...ali ne...
...nikako, ne ide...
...želin da sve počne od početka...
...želin opet bit tatina maza...
...ali ja san se udaljila od svojih...
...ali vole me...
...a razmazili su me...
...istina...
...pomirite se s tim...
...obožavan svih vas...
...nadan se da san u pravu...
...želin biti prija..
...želin da moje prije meni budu prije...
...idem sada...
...volin vas...
Za sve duše izgubljene ka i ja… U jednon trenutku izgubila san vjeru u ljubav i to mi je bila najveća greška u životu… Jer izgubila san osobu koju san posli zavolila još više… ovo sve šta mi se događa u životu ne boli niti malo ka gubitak te osobe… Šta je najgore boli i danas… za sve one izgubljene duše poput tebe… "neznanče" ovo je za tebe… jednon smo se vidili, čujemo se stalno… i to je dovoljno da mi je stalo do tebe….Virujen da ćemo se srest još baren jednon u životu… "neznanče", izgubljen si ka šta san i ja bila, kaa šta san još jednin dilon… ali to ne znači da moraš zaboravit na sve ono do čega ti je stalo… ako san nešto naučila to je da vridi živit i na greškama učit.. ne znan šta se s tobon događa… ali nadan se da ćeš mi jednon reć…. Nadan se da ćeš to jednon preskočit… moraš… ako te neko kuži to san ja.. jer prolazila san kroz sve to…. Brinen se, iako si mi reka da je sve u redu da se ne brinen… ali brinen se i ne pamtin kada san se tako brinula… znan, ovo možda nikada nećeš pročitat… čekan naš susret…. Od prošlog puta san se bojala da se ponovno ne izgubin… Ali ponovno se ponovilo… ponovno san se izgubila…Ali ovaj put ne znan kako ću pronać put jer ovaj put san doista sama… Možda je vrime da se prestanen borit, jer za to više neman snage… koliko mi se činilo da san jaka, nisan… Suze ponovno teku mojin lice… koje svaki put sve više bole…Ne, neću se borit više… ne mogu preumorna san od toga više…Sada je došlo vrime da zaboravin na prošli život, jer njega više neću živit nikad… nikad više…Vrime je da sagradin novi život, samo šta ću uvik ostat ona stara… samo se nadan da ću uspit… i da ću ubrzo zaboravit na ovu bol, da će bol nestat, ka šta želin da nestanu neki ljudi….Pružila san in prijateljstvo, ali danas su ga izgubili… pružila san in ljubav, ali sve te osjećaje u meni su ubili… srušili su posebna mista u mome srcu…. Jedine dvi osobe koje su bile uz mene više nisu… osobe koje su dokazale da in je stalo…. I ne znan zašto su otišli… možda i nikada neću ni znat…
Sigurno je jedino to, da nikad me nisi voleo, jos nedelju-dve i rastanak je, pitanje dana... =(
Neki su se pitali šta mi se uistinu dogodilo… Pa evo, ovo je moa priča, ali ne iz moe mašte, nego je istinita… Stvarnost, okrutna stvarnost… Prije san bila ok u društvu, imala san prijatelje, baren san tako mislila, tada… Dogodilo se to da san imala prijatelje... ali dok in je nešto tribalo, prije kada su imali nesređene živote kada nisu znali šta će, dolazili su meni… A tu uvik san bila JA za njih… uvik san ih dočekala raširenih ruku… bila san toliko glupa da san se potpuno posvetila njima, da san zaboravila na sebe… dok san njima pomagala, dok san brinula šta će bit s njima, oni su u međuvremenu gradili svoj život… Zapustila san svoj život… sada kada je njima krenulo, otišli su, a ja san ostala sama… Bez ikoga, bez života… kada kažen da san izgubljena, to je to, jer neznan odakle da krenen…Jednon mi je jedna osoba rekla… mala kreni dalje, pusti njih… malo gledaj na sebe, pobrini se za svoj život… tada san samo odmahnula, a moje su riči bile… "oni ću bit uvik tu… ne bi mi to napravili…" Baš su to napravili, iskoristili su me… Druga stvar je to da se "prijateljica" zaljubila u osobu koju volin već dvi godine… mislin ja san svoju mogućnost odbacila, nema veze, ali zato mi se nemoj predstavljat prijateljen, jer to nisi… a ja san svoje mogućnosti odbacila svaki put kada bi se pojavila neka prijateljica… bila mi je važnija sreća njihova, nego moja…. Sve šta bi poželili ja bi in te želje ostvarila… za njih san se odrekla i ljubavi…. A neki su se predstavljali prijateljima, dok bi okolo srali svega da tako kažen…. I eto šta se dogodilo… sada san ostala sama… možda ne doista sama, jer ipak ima nekih ljudi kojima je još stalo… u malon kutku svita postoji još ljudi, ljudi koji se brinu za druge… Ljudi kojima je stalo… Ali dosta je ljudi izdalo moje povjerenje… izdali su sve šta san in pružila… ali više nema povratka…. Uvik bi prešla preko toga, ali nikada nisan zaboravila… Koliko san ih prije voljela, sada osjećan gorčinu… oni su izgubili, ne ja… Borin se iz dana u dana… i znan da ću pobijedit na kraju…. Moran, jer mlada san i život me čeka…. I znan da će sve bit u redu, možda ne sada, ali jednon, jer postoje ljudi, kojima je stalo i koji bi željeli da buden sritna…. Tin ljudima hvala, malo ih je, ali to je vridno, oni su vridni svakog truda…Fala i vama moji blogeri….
Vreteno od tijela,pogled joj ko strijela,robovi smo njeni,ima nesto u toj zeni...
Nežali za onin šta nikad nisi ima…ja polako prestajen žalit…nema smisla, ni vridno…ovo je dil života i svako od nas mora to proć…Ovo je ništa šta ljudi prolazu u životu…ima ljudi koji žive u gladi, siromaštvu, bolesti…ja…meni je Bog omogućia bolji život…iman krov nad glavon, nisan gladna, zdrava san… samo smrt može nan oduzet nešto šta cjenimo i volimo u životu… kada smrt ti oduzme nekoga tada se doista suočavamo sa boli… pomalo san sretna, a vrime će me učinit sritnijon… ljudi koji su otišli iz moga života, neka su, samo mi je bitno da su živi i zdravi…možda se oni jednon vrate, ja ću ih čekat raširenih ruku… volila san ih i dan danas ih volin… oni su dil moje prošlosti, dil mojih uspomena… naši životi su vrime.. moj život ima smisla kada činin ovo….Kada pišen… to je moj život i to mu daje smisla… dok pišen ja postojin…. Rosanda… di je ona sada? di su je putovi odveli? Ništa, ništa nije ka prije… ponekad istina boli, ali čovik jednostavno mora je priznat… ona je dil moje prošlosti, ona je samo od brojnih uspomena, koje se rado sitin… uz koju rado zaplačen… kada je vidin poput stranca mi je, ali stranca kojeg san nekada poznavala, najviše od sviju… strancu kojen san čitala dušu… razdvojenost nas je razdvojila… pali smo na ton testu… brojne prepreke smo u životu zajedno prolazile… na posljednjoj i najtežoj, nismo uspile… 9 godina, 9 dugih godina ka da su otišle u vitar… prijateljice, nismo uspile… kada se poželiš vratit, rado ću reć dobrodošla natrag… Loreta… tu curu nikad nećete vidit bez osmjeha na licu i zato mi je još draža(ka i Melita)… jučer smo se vidile, i u skoli se vidimo, zajedno smo u razredu… daleko od toga čujemo se "svaki" dan, ali ništa nije lipše kada vidiš tu osobu… rekle smo dosta toga, ali unatoč svemu nisan rekla dovoljno…. ko zna kada će se opet pružit prilika… fala joj jer jučer mi je vratila osmjeh na lice, fala šta mi je rekla jednu priču, koja je istinita, priču koja mi je otvorila u potpunosti oči… priču s kojon mi je dokazala da mi život nije ipak toliko crn… a posebno fala prijatelju… fala mu na svakoj saslušanoj riči…. fala vama moji blogeri… ne poznajen ni ja vas ni vi meni… a isto ste bili uz mene… i znan da ste dobri ljudi… kada vidin da držite do stranca, znan da držite i do voljenih… Mare… fala i tebi… od sviju ti si mi stvarno posebna… i vidin da si prošla sve ka šta san i ja prošla… možda i meni mojih 14 godina donese nešto posebno u život… ka šta su tebi donile puno toga… ti si mi primjer… ti mi daješ nadu… Dajana... i tebi jedno veliko fala... O tebi san uvik mislila da si neka kučka... a sad vidin da ti to nisi... fala za podršku, fala za svaku utjehu... LJUDI SVE VAS VOLIIIIIIIIN...
pozz
Na mome srcu ujed zmije crna zavesa, a ti me druze pitas znam li koja adresa njena je, ma na planeti nema je...
Rane zacjele s vrimenon, ožiljci ostaju…
Ožiljci na tilu mogu nestat, znamo svi kako, ali oni na srcu i duši nikad…
To nan niko ne može oduzet…
Onu bol koju smo prošli u životu, ritko ko će zaboravit…
Ali vrime može sve…
Ako si bio povriđen u prošlosti, ako si napravio neke pogreške…
Najbolje je zaboravit, makar mora onda i uspomene i voljene osobe koje su ostale iza tebe…
Znan da je teško zaboravit, ja se sa tin borin već dvi godine…
Ali borin se i dalje, ponekad pokleknen, ali nekako se dignen i krenen dalje…
Ponekad san sretna ponekad nisan… ponekad me sve slomi…
Moje je srce svako malo u komadićima, ali još uvik kuca, za bolju budućnost…
Virujen da me bolja budućnost čeka…. Virujen da ću jednon doista bit sretna, bez nesretnih dana….
Taj dan će doć… virujen…
Virujen i u snove… ipak san ja samo cura od 14 godina…
Ali ponekad se bojin tih snova… šta ako ih ne uspijen ostvarit…
U nama svima žive strahovi….
I to će tako bit uvik…
Niko nezna kada će mu doć kraj života i zato vridi živit iz dana u dan..
Ali neki ne mogu uživat svaki dan….
Neki su rođeni pod sretnon zvijezdon…
Izgleda da san ja rođena pod zvijezdon padalicon…
Padan često…
Ali najgore je bit izgubljena duša koja je zaboravila da viruje u ljubav….
Jednon san ja bila ta duša… jednin dilon još san…
Ali sada san sritnija nego prije…
Iman roditelje koji me vole…
Kada njih ugledan znan da nisan sama…
Ali i ja od 14 godina mogu bit povriđena iman i ja osjećaje…
U bilo kojen trenutku vašeg života nemojte gubit vjeru….
Vjeru u ljubav…. Ona postoji, a vječna??
E to van ne znan…
To se pitan iz dana u dan…
by: maticka
...dA bArEm iMaŠ sMeĐe oČi, pA dA tE vOLim uPolA kOLikO i nJeGa...
Izgubila san te ka i sve ostale…
Znan da mnogi ne svaćaju ovo i ne tražin da me se svati…
Znan da mnogi nikada me neće moć svatit…
Ja to ne tražin od njih…Ponovno san se makla od svega, ponovno živin sama sa sobon…
Uvik bi se povukla na kratko vrime i vratila bi se nakon nekog vrimena, ali…Ali ovaj put…Možda se ne vratin…Ali čisto sumnjan da je to bilo koga briga…
Iskreno i ne tiče me se oće li koga bit briga…Sa mog lica je nesta osmjeh koji je bia iskren uvik, čak i onda kada je najviše bolilo…
Nesta je onaj sjaj u očima…Ponovo suze vladaju mojin licen…Ali znate, ovaj put ništa ne boli…Jednostavno, nema više šta bolit…Srce, ne…Jer je odavno u komadima…Samo jednon srce voli…
Ne želin nove ljude u svon životu, više ne…Prije san virovala svima, ali više ne…Pa čak više ne virujen ni sebi…
Sigurno san mnoge razočarala, ali razočarala san i samu sebe…
Odustala san od svega…Jedna draga osoba rekla mi je vratit ćeš se ti, možeš ti to…
Ne, ne mogu više…Za ništa više nema povratka…
Ostaje mi samo pisat, ali svakin danon mislin odustat…Mislin čemu više…Ritki to cijene, a i ovde više ka da ne postojin....
Neman ništa i nije mi ža…
Iman jedno srce i ovo malo duše…
by: Maticka
Romale, romali, samo to reci mi,romale, romali, i ja skidam kaiš na sandali,romale, romali, pojas na haljini na te reći čarobne!!! SRITAN ROĐENDAN UZ OVU PISMU!!!
Danas je mojoj naj, naj, najboljoj prijateljici rođendan i godina više (15)...Nadan se da će "njezin" utorak bit nezaboravan...rođendan će doživit sa srednjoškolcima,tj. ono,u školi...i to je još jedan razlog za sriću...Mare & ja smo već godinu i 2 miseca (skoro) vjerne prijateljice jedna, drugoj i nadan se da će tako bit još dugo, dugo...neće mene nitko rastavit od moje Mare, ja se znan borit za ono šta volin, aha, jojin je, jojin je, 1 000 000 %, u njoj san pronašla dil sebe...jedino s njon ja mogu dilit radost i tugu, samo njoj iman hrabrosti reć ono šta mi je na duši, jedino s njon mogu tražit sreću, samo njoj mogu u potpunosti virovat...
SrEtAn RoĐeNdAn!
JOJIM TE, jer si ti ono što sam dugo tražila...
JOJIM TE, jer sam u tebi našla ono što nigdje nisam...
JOJIM TE, jer si mi naaaaj...
----------------------
...visoko, visoko
iznad tebe i mene
postoji nada,
prema nama,
želi da krene,
i ti i ja osjećamo tugu,
od naših suza,
pravimo dugu,
držimo u ruci,
dio pakla, dio raja,
ne želimo vječnost
želimo do kraja,
budi ponosna na
nas dvije...
-----------------------
Ako si sama... Bit ću tvoja sjena!
Ako želiš plakat... Bit ću tvoje rame za plakanje!
Ako si sretna... Bit ću tvoj osmijeh!
Ako trebaš prijatelja... Bit ću jednostavno ja!
-----------------------
Ja sam sretna,
kada ti mogu biti
rame za plakanje.
Sretna sam svaki put
kada ti doživiš pad,
a ja sam prva
koji ti priskače u pomoć.
Kada pomisliš
da te nitko ne voli,
ja sam presretna što
ti mogu reći ,,Volim te!''
Moja radost je saznanje,
da tvoje suze
mogu, upravo ja,
sakriti, i isplakati
zajedno s tobom.
O tada sam posebno sretna.
Ispunjenje mojih snova
bi bilo kada bi pročitala
stihove ove i odlučila
me probuditi
i povesti kroz križni put
koji je s tobom lakši!
--------------------------
Pravi prijatelj će biti tu za mene
čak i onda kad ne može
biti tu za sebe.
Gdje si ti?
Iznevjerit češ me onda kada
ću te najviše trebati.
Ostavit češ me samu kada
mi najviše budeš potrebna.
Prava prijateljica? Nazivaš li se tako
kada lijepe mi riječi pričaš,
a onda to ostavljaš po strani
kada iza leđa me ogovaraš?
Prijateljstvo je odricanje,
prijateljstvo je voljenje.
A voljeti znači davati
i primati.
*** Ovaj je post posvećen Mariji ***
*** Volin te ***
*** Uvik ću bit uz tebe ***
*** Sretan rođendan ***
Ne IgRaJ sE sA mNoM, NeMaM jA sTrPLjeNjA, ŽeNA kaD pOLuDi TaDa SvE Se MeNja...GrAd Me nOćAs ZoVe ObRnUt Cu BaR dESeT TuRA, oSeCaM Se BOLje KAd Se BlAgO zAtEtUrAm, piJaNa zBoG TEbE oVa DusA mALa bIcE gLavNa tEma SuTrAsNjEg SkAndALa...
Ola ljudovi moji...pa di ste vi meni??hehe...nisan se davno javila pa evo sada...iman danas test pa nean bas vrimena...triba malo procitat sta pise u knjizi,teki i to..ne sad ucit..ne,ne..to nikako.l..hehe...i sta ima u vas??u mene nista specijalno...prijatelji ok, skola ok, zivot ok, fejs ok..rekla bi da mi je sve savrseno, ali nije..nazalost..hehe... a u skoli ima svakakvih ocjena...dobila san i prvog asa u srednjoskolskom obrazovanju..hehe...ocjene su poprilicno ok...sad cu ja napisat kakve su tek tako da produzin post a i nije me sram, je da je moglo bolje al jebes to kad se ne uci...hahaha...ovako van idu ocjene...bar moje...lol...
Hrvatski: 4,5; (lektira pet, a usmeno izražavanje 4...heh..)
Matematika: 2; (ovo je moglo bolje, ali stvarno...)
Engleski: 2,2; (mozete se vi smijat ili sta ocete meni eng nikad nije isa i nikad nece ic, ja san zadovoljna...)
Njemački: 5,5; (ovo mi je prelipo, nisan se nadala)
Osnove turizma: / (nema jos nista, tek u petak..lol...)
OPP: 3; (time uopce nisan zadovoljna..)
Ugostiteljsko posluživanje: 3,4; (time nisan bas zadovoljna,al bice bolje..)
Kuharstvo: 3; (pokrala nas svih, to je test, tribali smo dobit bar četri..)
Poznavanje robe: 3,4,4; (to je ok..)
Biologija: 5; (referat =)..)
Povijest: 1; (ccc..ma dobit cu dva..meni van povijest nikako ne ide..lol..)
Računalstvo: 4; (test..u da mi je znat kako smo bosso, roleta & ja napisali ovako dobro pa dobili cetri..)
Daktilografija: 5; (uuu..ovo je jepo, ali tako ce svi imat...)
TZK: 2,4,5,5; (dva iz trcanja 6 minuti..nemogu ja to..)
Vjeronauk: 5,5; (heheh...ovo je sastav...lol..)
i to vam je ljudi to...ja nean vise teme sta pisat pa u komentarima recite sta da pisen..hehe..btw ako neko slusa cajke, i skuplja postere nek mi se javi...hitno..hehe.. kissach...
KaDa oDu SvI sA gRoBa Ti Se TiHo PoMoLi JeR tU lEžI sRcE kOjE tE i MrTvO vOLi...
Budućnost me je uvik plašila, sada još više…
Da mogu zaustavila bi vrime…
Da mogu sve bi ljude učinila sritne…
Ali jednostavno ne mogu, to je nemoguće…
Onaj gore šta nas gleda, dragi Bog, on zna šta čini…
Uvik san govorila, dragi Bog zna šta čini..
Ali u zadnje vrime neke stvari nisu mi jasne…
Zašto se mladi životi tako brzo gase?
Primjećujen da ova nesreća šta se dogodila prošlog tjedna, da je potresla sve…
Svi su odjednon počeli razmišljat o životu, neki se plaše, neki čine sve da bi bili sritni, da ne bi nešto propustili, jer ne znaju kada će doć kraj…
Danas su mi dvoje dragih ljudi rekli, ka da imaju neki loš predosjećaj…
Toga se ja plašin…
Gubitka dragih ljudi…
Ne znan kako bi se to odrazilo na mene..
Ne znan kako bi to mogla podnit…
Iskreno, za mene bi život bia gotov…
Te dvi osobe znače mi previše u životu…
Danas kad su mi to rekli, suze su mi došle, plakala san ka nikad..
Mislin nije ti svejedno kad ti neko dođe ka da imaju ružni predosjećaj, ka da in je ubrzo kraj…
Kada ti reče volin te i sve ostalo..
Kada ti reče ako mi se šta dogodi reci ostalima da san ih volia, volila…
Plašin se ka nikada do sada budućnosti i svega onoga šta mi ona nosi..
Bilo loše ili dobro….
Ovo lito izgubila san prijatelja, ali to me ne dira, sritna san jer on je dobro, ustvari to uopće nije gubitak..
Dovelo mi je dragu osobu koja mi se tako brzo uvukla pod kožu…
Moje prijateljstvo..
Uvik san mislila udaljenost čini kraj..
Od kada je počela škola vidila san je malo…
Udaljile smo se, ali to nipošto nije kraj…
Svatila san da je naše prijateljstvo jače nego ikada…
Vidite dragi moji ponekad udaljenost ne znači kraj…
Volin je ka sestru, najbolju priju…
Nakon dosta dana ne provedenih nadoknadimo to u jednon danu, u jednon razgovoru..
I tada se sve čini ka i nekad…
Oslanjamo se jedna na drugu…
****...
To je moja prva ljubav...
Prva ljubav, prva prolivena suza, prva bol…
Sada kada više nema te zaljubljenosti…
Gledan malo drugačije..
Veliki mi je prijatelj, koji je uvik tu i onda kada se čini da nije…
Možda ga sada više volin nego onda kada san bila zaljubljena u njega..
Hvala mu na svemu pa i na onin svin suzama…
Vridilo je…
Ali sada na kraju ovog posta, ne triban se plašit, jer iman sve ove divne ljude…
I znan da uz njih nikada neću bit sama…
Možda van je ovaj post dosadan, predugačak..
Ali sve ovo morala san napisat…
Kroz ovaj post spoznala san smisao života...
Svi smo na ovon svitu sa razlogon…
Uživajte u svakon izlasku i zalasku sunca..
U svakoj sekundi, minuti, satu..
U svakon danu, misecu, godini…
Vridi za ljude koje imate u životu, sve učinit…
Ka šta vridi i za ove koje volin i koji su mi sve na svitu…
...Prijatelj će možda otići živjeti negdje daleko - tako daleko da ga možda nikada više nećeš sresti...ali ipak on je dio tebe zauvik...
Na neke trenutke poželin da se vrime, tj.događaji, vrate nazad...Baš kad san presretna, i kad san puno ljudi uspila zaboravit i maknut iz svoga života,baš tada me razočaraju oni koje VOLIN...Moji PRIJATELJI!!Ti,kojen san tolko svog života i vrimena posvetila, ti si uspia posli tolko vrimena opet vratit suze u moje oči...Uvik si bia onaj kojemu san mogla sve reć...Među jedinin osobama koje me razumiju..Sada mi se čini da je to sve bilo UZALUDNO...Ka da san cilo vrime imala lažnog prijatelja...Iman osjećaj da ti nikad nisan ništa značila...I da su sve one utjehe i savjeti koje si mi pruža bili RADI REDA...Zašto mi to radiš?Zašto nisi i dalje onaj stari? Onaj koji mi je pomaga i bia uz mene kad mi je bilo najgore...Onaj koji me tješia..=( Zašto se minjaš radi društva? Molin te ka Boga, nemoj to radit!Molin te!Ja samo želin i dalje imat svog prijatelja, ali pravog PRIJATELJA kakvog san NEKAD davno imala...Ne nekog koji se skriva iza maske onoga šta nije...DI je nesta moj PRIJATELJ?Želin ga nazad!I to hitno!Treban ga!Bez njega moj život nije isti...Osjećan se preglupo...Mogu samo nepomično stajat i plakat, jer znan da je sve ono šta ti pričan uzaludno!!Ti se samo opališ smijat i kažeš kako drugi ispaljuju...Šteta šta ne možeš vidit kako si se prije ponaša i kako se sad ponašaš...I nemogu reć da mi je svejedno, kad nije ni najmanje...Kad ne mogu ovako ni sekunde više...Jer znan da neman više i nikad neću ni imat prijatelja ka šta si ti...Kako da ti dokažen kolko mi značiš?Previše si mi u životu pomoga da bi te samo tako pustila da ideš...Uvik si bio onaj za kojega bi dala sve na svitu...A ti meni tako vraćaš! Ako se nećeš prominit, tj.vratit onakav kakav si bia, zbog mene, učini to zbog drugih...Nemoramo više ni pričat...Nemoraš me ni pozdravit kad prođen kraj tebe...Ali samo se nemoj pravit da si neko i nešto šta zapravo nisi....Ti si najbolji i poseban onakav kakvog te ja znan...Dali san ja tebi ikad bila PRIJATELJICA?Dali san ti ikad išta značila?I kad će i oće se ikad više vratit onaj moj pravi PRIJATELJ?Molin te, vrati se šta pri!Jer te ne mogu gledat kako ideš krivin puten, a ne slušaš šta ti pričan!Praviš se da me ni ne čuješ…da me nema…da ne postojin… Zašto mi to radiš?Zašto?Zašto mi uništavaš život i zbog tebe ne mogu mirno spavat?Na krivon si putu!Uništavaš sebe!!!!Još ima vrimena...Još nije prekasno!Jer ja te čekan i uvik ću te i čekat...Za mene ćeš uvik ostat ono šta si i bia...Unatoč svemu, nikad neću ništa loše moć mislit o tebi..Ja jednostavno rečeno ŽIVIN ZA PRIJATELJE!!I samo ti ka i svima ostalima želin sve najbolje u životu...
